Ovo je početak web stranice
Predite na:

Vi ste ovde: ORS Hospital > Promene na koži > Melanom > Kako živeti sa melanomom?

Kako živeti sa melanomom?

Kako savladati stres

Svako reaguje drugačije na dijagnozu melanoma. Te reakcije se kreću u spektru od šoka, različitih emocionalnih reakcija straha pa sve do izolacije. Postoji nekoliko mehanizama i strategija koje vam mogu biti od pomoći na putu povećanja kvaliteta života tokom i posle aktivnog lečenja melanoma.

Osnovni znaci stresa su:

  • Osećaj "ispražnjenosti"
  • Gubitak interesovanja za ustaljene aktivnosti
  • Poremećaj sna
  • Promena apetita (kod nekoga je to povećanje a kod drugih je gubitak)
  • Promena telesne težine (u oba pravca)
  • Gubitak koncentracije
  • Nepromišljenost
  • Hronični zamor
  • Osećaj uznemirenosti
  • Vrtoglavica
  • Mučnina
  • Ubrzan rad srca
  • Bol u grudima ili želucu

Tehnike za savladavanje stresa

Tehnike koje vam mogu pomoći u savladavanju stresa su mnogobrojne ali vaš zadatak je da sami ili uz pomoć vašeg lekara pronađete onu koja je za vas najadekvatnija. Evo nekoliko korisnih ideja koje vam mogu biti od koristi:

  • Razgovarajte sa vašim lekarom
  • Potražite savet za adekvatnu ishranu pacijenta sa melanomom
  • Redovno vežbajte
  • Slušajte muziku
  • Nađite vreme za omiljenu literaturu
  • Ako možete pišite pisma, dnevnik ili nešto slično
  • Gledajte komedije
  • Igrajte se sa kućnim ljubimcima
  • Šetajte parkovima i pored vode
  • Tražite omiljene mirise i arome
  • "Osvežite" porodične aktivnosti i prijateljstva
  • Družite se sa vedrim osobama
  • Pridružite se nekoj od grupa za pomoć pacijentima od raka (nažalost kod nas ne postoji takva grupa za melanom, ali možda ćete je baš vi formirati)

Kontrole i analize

Nakon dobijanja histopatološke dijagnoze melanoma neophodno je redovno praćenje tokom narednih 5 do 10 godina. Mogućnosti dobijanja metastaza (lokalnih, regionalnih ili visceralnih), pojave rekurentnog melanoma (ponavljanje melanoma na istom mestu), kao i dobijanje drugog melanoma (novog melanoma na nekom drugom mestu) postoje, ali ako se redovno kontrolišete vi vršite prevenciju, tačnije vi se osiguravate da se vaša bolest neće proširiti i ugroziti vam život.

Kontrole se vrše prvo na 3, potom na 6 i na kraju na 12 meseci

Analize krvi

Nema karakterističnih analiza koje ukazuju na razvoj metastaza melanoma. Jedina analiza koja za sada ima neki značaj je nivo LDH (laktat dehidrogenaza) u serumu i to samo za melanom dijagnostikovan u kasnoj fazi. Zbog praćenja opšteg zdravstvenog stanja savetuje se praćenje sledećih analiza: LDH, krvna slika, urea, kreatinin, hepatogram i elektroliti. Ove analize treba uvek uzimati bez obzira da li se radi o ranom ili kasnom melanomu.

Ultrazvučna dijagnostika

Pri svakoj dijagnozi melanoma savetuje se ultrazvučna dijagnostika regionalnih limfnih čvorova. Radi specifičnosti melanomskog metastaziranja savetuje se da se uvek uradi UZ dijagnostika vrata, pazušnih jama, prepona i abdomena. Kod melanoma na glavi, savetuje se i ultrazvučna dijagnostika pljuvačnih žlezda. U retkim slučajevima od koristi može biti UZ dijagnostika lakatnih i zatkolenih regija. UZ treba raditi bez obzira da li se radi o ranom ili kasnom melanomu.

Skener kostiju

Skener kostiju se savetuje radi otkrivanja eventualnih melanomskih metastaza na kostima. Ova dijagnostika se savetuje kod kasnog melanoma.

Kompjuterska tomografija (CT)

Ova dijagnostika obezbeđuje dijagnostiku melanomskih metastaza na unutrašnjim organima: glavi, vratu, plućima, limfnim čvorovima, jetri i crevima. Ova dijagnostika se savetuje kod kasnog melanoma.

Magnetna rezonanca (MRI)

MRI se koristi radi detekcije melanomskih metastaza u mozgu. Ova dijagnostika se savetuje kod kasnog melanoma.

PET/CT (Positron Emission Tomography)

Pet sken, na osnovu metabolitičke aktivnosti, otkriva, najmanje do sada uočljive, metastaze u telu. Ova dijagnostika se savetuje kod kasnog melanoma.

Monitoring kože i mladeža

Monitoring kože i mladeža podrazumeva edukaciju pacijenta za sprovođenje samopregleda kože (jednom mesečno), pravljenje mape kožnih promena na telu i redovnu komparativnu digitalnu dermoskopiju svih kožnih promena. Monitoring kože i mladeža se preporučuje za sve pacijente sa melanomom, a pre svega za sve rano dijagnostikovane. Monitoring kože i mladeža rade zajedno pacijent i njegov lekar, na taj način se ne može prevideti ni najmanje sumnjiva kožna promena.

Ishrana

Zadatak zdrave ishrane je da aktivno učestvuje u sprečavanju daljeg razvoja melanoma i prevenciji nastanaka novih oštećenja kože koji mogu uticati na nastanak drugog melanoma. U slučaju da postoje tegobe, kao što su to: muka, gađenje, povraćanje ishranu treba prilagoditi njima. Naravno da je najbolje da se javite vašem lekaru koji će vas uputiti na stručnjaka za ishranu pacijenata sa melanomom. Za više informacija pogledajte ishrana pacijenata sa melanomom.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost od šetnji pa do bavljenja rekreativnim vežbama i sportskim aktivnostima je od izuzetnog značaja. Dobrobit koju možete očekivati su velike a pre svega to je:

  • Poboljšanje seksualne aktivnosti
  • Bolji san
  • Sticanje samopoštovanja
  • Smanjenje zamora
  • Bolju oksigenaciju tkiva
  • Smanjenje rizika od osteoporoze
  • Smanjenje rizika od tromboembolije i srčanih oboljenja
Ovo je kraj stranice. Vratite se na početak ove web stranice.